Ka­ri­ka­tu­ri­sta Go­ran Šće­kić, sa­rad­nik „Da­na”, pred­sta­vio je svo­ju dru­gu knji­gu ka­ri­ka­tu­ra - „Ov­ce”, u nik­šić­kom „Mon­te­ne­gro pa­bu”, u or­ga­ni­za­ci­ji „Al­fa cen­tra”.
– Iskre­no mi je žao što je u Cr­noj Go­ri glav­na te­ma po­li­ti­ka. Ov­dje bu­kval­no sva­ki gra­đa­nin mo­ra da se ba­vi po­li­ti­kom, jer ako se ne ba­vi i ne gla­sa od­re­đe­nu stru­ju, ne mo­že da do­bi­je po­sao – pro­ko­men­ta­ri­sao je Šće­kić pri­li­kom pred­sta­vlja­nja svog ra­da me­đu Nik­ši­ća­ni­ma. Šće­kić se ka­rik­tu­rom ba­vi vi­še od dva­de­set go­di­na i do sa­da je pu­bli­ko­vao pre­ko de­set hi­lja­da ka­ri­ka­tu­ra, naj­ve­ći broj u „Da­nu”.
Knji­gu „Ov­ce” ob­ja­vi­lo je „Obod­sko slo­vo” kra­jem pro­šle go­di­ne, a pro­mo­ci­ja u Nik­ši­ću je, ka­ko se mo­glo ču­ti, pr­va u ni­zu. Šće­kić je za „Ov­ce” iza­brao oko 150 naj­u­spje­šni­jih ka­ri­ka­tu­ra. Pred­nja­če mo­žda po­li­tič­ke, ali autor je u Nik­ši­ću iz­ra­zio na­du da će ubu­du­će ova­kvih ka­ri­ka­tu­ra, ipak bi­ti ma­nje. Vi­še bi vo­lio, ka­že, onih iz dru­gih obla­sti u ko­ji­ma će se ta­ko­đe sna­ći jer kad je ma­šta ne­is­crp­na mo­že­te se ba­vi­ti sva­kim po­slom.
Na­slov knji­ge je sam od­re­dio, a na­kon kon­sul­ta­ci­ja sa iz­da­va­čem da je „srž” po­go­đe­na po­tvr­di­li su i struč­nja­ci iz obla­sti di­zaj­na i oni ko­ji se ba­ve idej­nim rje­še­nji­ma za knji­ške na­slo­ve.
– Za ide­je ka­ri­ka­tu­ra ne tre­ba mno­go ma­šte, bu­kval­no sva­ki po­tez ko­ji funk­ci­o­ne­ri na­pra­ve je ka­ri­ka­tu­ra. Ni­šta ne ka­ri­ki­ram, sa­mo pre­no­sim stvar­nost. Što se ti­če na­slo­va knji­ge mo­že se pret­po­sta­vi­ti za­što baš „Ov­ce”. Lič­no se­be pre­po­zna­jem, ne kao čo­ba­na, ne­go kao ov­cu, pa ako je ta­ko, on­da čo­ba­ni vla­da­ju Cr­nom Go­rom, re­kao je Šće­kić.
Pr­vu ka­ri­ka­tu­ru ob­ja­vio je 1992. go­di­ne u „Po­bje­di” i od ta­da stal­no pu­bli­ku­je ra­do­ve u no­vi­na­ma i ča­so­pi­si­ma. Od 1999. go­di­ne Šće­kić je ka­ri­ka­tu­ri­sta „Da­na”. U Cr­noj Go­ri je pre­po­zna­tljiv po svom ori­gi­nal­nom cr­te­žu. Uvi­jek se ru­ko­vo­di kuć­nim vas­pi­ta­njem i ne za­la­zi u po­ro­dič­ni ži­vot i fi­zič­ke ma­ne ak­te­ra. Uka­zu­je na gre­ške, ali po­štu­je sva­či­ju vje­ru i raz­mi­šlja­nje, po­ja­snio je Šće­kić.
U pe­ri­o­du ka­da je Cr­nu Go­ru po­tre­sa­la afe­ra „Seks tra­fi­king” ne­ki lju­di su se pre­po­zna­li u nje­go­vim ka­ri­ka­tu­ra­ma, pa je imao i ne­pri­jat­ne po­zi­ve.
– Ta­da su ka­ri­ka­tu­re bi­le že­sto­ke i imao sam raz­ne po­zi­ve, ta­ko da sam od slu­žbe bez­bjed­no­sti do­bio upo­zo­re­nje da se ne kre­ćem od­re­đe­nim mrač­nim uli­ca­ma. To je tra­ja­lo ne­kih par mje­se­ci, ali iskre­no, ne pa­tim od te eufo­ri­je, ma­ni­je go­nje­nja, jer sma­tram da ni­sam ni­kad pre­ma­šio mje­ru što se ti­če ci­vi­li­zo­va­no­sti i vas­pi­ta­nja. A što se ti­če ak­te­ra u ka­ri­ka­tu­ri, mo­gu vam re­ći da sam sa svi­ma nji­ma pio ka­fu, osim sa „ga­zdom” – ka­zao je Šće­kić.
Šće­ki­ćev pri­stup je mi­kro­skop­ski, sma­tra iz­da­vač Ra­do­mir Ulja­re­vić, autor se igra sa stvar­no­šću i ta­ko ot­kri­va nje­no pr­vo li­ce. Bi­ra naj­e­fekt­ni­je de­ta­lje ko­ji pot­pu­no ogo­lje­ni po­pri­ma­ju sar­ka­stič­ne i iro­nič­ne for­me.
– Ono što bi kao pro­sta pa­ro­di­ja mo­glo bi­ti plit­ko i što bi vje­ro­vat­no bio kič iz­vo­di do ni­voa umjet­nič­kog do­ži­vlja­ja jer ka­ri­ka­tu­ra ni­je ismi­ja­va­nje, ona su­ge­ri­še da je nje­no od­re­đe­nje du­ho­vi­to­vost sa kri­tič­kom dis­tan­com i za­hva­lju­ju­ći ko­joj će­te uvi­jek me­đu 100 ka­ri­ka­tu­ra s la­ko­ćom pre­po­zna­ti Šće­ki­će­vu. Za raz­li­ku od nas obič­nih smrt­ni­ka on stva­ri vi­di pod po­seb­nim uglom i sa­op­šta­va nam ne­što smrt­no ozbilj­no u ta­ko na­o­ko neo­zbilj­noj for­mi – za­klju­čio je Ulja­re­vić.
Šće­kić je za svoj rad 2001. i 2007. go­di­ne do­bio na­gra­de Udru­že­nja no­vi­na­ra Cr­ne Go­re. Do sa­da je imao še­sna­est sa­mo­stal­nih iz­lo­žbi i vi­še ko­lek­tiv­nih ši­rom Evro­pe, a ba­vi se i stri­pom. B.Bra­šnjo


Pa­ra­glaj­di­sta i ka­ri­ka­tu­ri­sta

Šće­kić je pri­mi­je­nio u ka­ri­ka­tu­ri svo­je is­ku­stvo pa­ra­glaj­di­ste i za­lju­blje­ni­ka u bes­pi­lot­ne le­ti­li­ci. Za­to se mo­že go­vo­ri­ti o uni­ver­zal­nom pri­stu­pu ka­ri­ka­tu­ri kao pre­no­si­o­cu jed­ne dru­štve­ne stvar­no­sti kroz di­na­mi­ku ko­ju on osje­ća – re­kao je Zo­ran Đu­ka­no­vić, Šće­ki­ćev pri­ja­telj.
Di­rek­tor „Al­fa cen­tra” Alek­san­dar De­do­vić je uočio da je Šće­ki­će­va knji­ga ka­ri­ka­tu­ra „Ov­ce” kom­ple­men­tar­na sa ra­dom nji­ho­ve or­ga­ni­za­ci­je, či­ji su sta­vo­vi i vi­zi­ja slo­bod­ni, raz­vi­je­ni i de­mo­krat­ski Nik­šić i Cr­na Go­ra.


Ba­ro­me­tar na­šeg dru­štva

Prof. dr Dra­gan Ko­pri­vi­ca za Šće­ki­ća je ka­zao da je sja­jan cr­tač i teh­ni­čar ko­ji uvi­jek do­zvo­lja­va da mi­sao do­mi­ni­ra i no­si ka­ri­ka­tu­ru sa so­bom. Nje­go­vi ra­do­vi iza­zi­va­ju smi­jeh i odo­bra­va­nje i kod onih ko­ji že­le da se smi­ju ne­ko­me i kod onih ko­ji su „žr­tve” ka­ri­ka­tu­re.
– Slu­ži se pre­fi­nje­nim smi­je­hom ko­ji do­mi­ni­ra i u krat­koj for­mi go­vo­ri vi­še ne­go mno­ge stra­ni­ce ne­kih kri­ti­ča­ra na­še da­na­šnje dru­štve­ne zbi­lje. Nje­go­ve ka­ri­ka­tu­re su već go­di­na­ma ba­ro­me­tar na­šeg dru­štva, na­ših hi­lja­de i jed­nog zbi­va­nja. Oko či­ta­o­ca „Da­na”, te od­lič­ne no­vi­ne, uvi­jek po­le­ti na zad­nju nje­nu stra­ni­cu da vi­di šta je Go­ran re­kao – ka­zao je, iz­me­đu osta­log, prof. dr Ko­pri­vi­ca.